Весна Максић и Зоран Станојевић
Две различите ликовне форме, две поетике, два визуелна медија, два уметника, постављени у исти простор, хтели то или не, започињу дијалог својим уметничким стваралаштвом. Када су њихови радови заједно изложени, рад једног уметника је одговор на утисак о раду другог. Било да их посматрач пореди или субјективном асоцијацијом везује једно за друго, тек су заједничке изложбе, макар на први поглед, концептуализоване уметничке интерпретације аутора који се представљају.
Весна Максић рођена је 1963. године. Живи и ради у Петровцу на Млави. Сликарством се бави више од 30 година. Ради у техници сувог пастела, по чему је њен рад постао препознатљив. Неко време живела је у Стокхолму, Штутгарту и Кувајту. Активно излаже од 1999. године. Учествовала је на преко 90 колективних изложби и више од 10 међународних колонија. Члан је Удружења „Милена Павловић - Барили" из Пожаревца и члан Удружења ликовних уметника Петровац. Бави се дизајном и израдом уникатног уметничког накита од природних материјала.
Зоран Стојановић Пепе рођен је 1971. године у Мајданпеку. По образовању је рударски техничар. Живи и ради у Петровцу на Млави. Ликовном уметношћу се бави још од школских дана. Почео је са цртежом у тушу, да би се од 1995. године окренуо тродимензионалним медијима и започео да ради рељефе. Експериментише са различитим материјалима (гвожђе, дрво, сипорекс, гипс). Последњих година ради искључиво скулптуре у гипсу и керамици. Члан је Удружења ликовних уметника Петровац. Учествовао је на преко 20 колективних изложби. Прву самосталну изложбу реализовао је у Зајечару 2014. године.
Као чланови Удружења ликовних уметника Петровац, сличног уметничког сензибилитета, мање-више спонтано су постали „саговорници" у реализацији изложбе. И поред свих различитости и особености у свом уметничком раду који је де факто присутан, Зоран Стојановић и Весна Максић испунили су захеднички излагачки простор истом енергијом и добром вољом.
кустос - историчар уметности
