Радован Трнавац Мића

Радован Трнавац Мића излагао је више од 1000 пута групно у многим градовима света. Излагао је са најзначајнијим именима XX века, као што су Пикасо, Раушенберг, Лихенштајн, Ворхол и многи други.


Велики број новинарских и стручних текстова еминентних ликовних критичара објављени су у часописима широм света.
Снимљена су три документарна филма о животу и раду Радована Трнавца Миће и објављено је преко сто телевизијских репортажа о њему у САД, Канади, Русији Немачкој, Италији, Пољској, Македонији и бившој Југославији
Поред сликарства Радован Трнавац Мића бави се и вајарством. Урадио је пет споменика који се налазе у македонскимградовима Битољ, Крушево и Брусник.
Објављено су три монографије о животу и раду Радована Трнавца Миће, као и значајан број књига: „Art In America“ (1983), „The Best Of Day tripping And Dining“ (1986), „Soho“ (1991), „У сенци славних“ (1995), „Дневни жаропек“ (2008).
Поред ликовне уметности, пре одласка у Амрику, радио је на телевизији у информативном и културном програму у емисији „У круоном плану“ (од 1978. до 1980.). У „Београдској хроници“, петком, коју је урђивао Бранислав Вукашиновић, Радован Трнавац Мића је водио рубрику „Из атељеа београдских сликара“. Тим поводом снимио је 26 кратких документарних филмова од којих је 21 био награђен. По завршетку серијала у павиљону „Цвијета Зузорић“ отворена је изложба уметника о којима је Мића снимио филмове, а спонзор тог догађаја била је Телевизија Београд. Изложбу је посетило рекордних 100.000 посетилаца, а о Радовану Трнавцу Мићи су сви медији објавили реортаже у суперлативу.
Истих година Радован Трнавац Мића је писао за тада популаран часопис „Дуга“, чији је уредник био Драголјуб Голубовић Пижон. У то време је било тешко излагати, јер није било довољно излагачких простора. Мића је у „Дуги“ започео полемику под називом „Како отворити приватне галерије“. Захваљујућим тим текстовима, власти су донеле закон о отварању приватних галерија, тако да је 1981. године отворена прва приватна галерија у Београду.
По доласку у Америку, после неколико успешних изложби, понуђено му је да предаје сликање и цртање на високим школама уметности, што је Мића и прихватио, али само као гост професор. Како сам једном рече, најдража му је била професура у Guilford Art Centru у држави Конектикат, где је држао Master class (мајсторску радионицу) од 1989. до 1996. године.
Град Ваљево је 1997. године основао Интернационални уметнички студио и дао му име „Радован Трнавац Мића“, чији је циљ да угости познате и признате уметнике широм света. Жеља Радована Трнавца Миће била је да гостима уметницима покаже нашу земљу и наш народ. Уметници у Студију остају месец дана, колико траје и њихова изложба у галерији Студија. До данас је у Студију излагало 140 уметника са готово свих континената и прикупљена је колекција значајних дела истих уметника, која сигурно спада у најзначајнију збирку радова страних уметника у нас од II светског рата до данас. Испоставило се да је идеја о Студију одлична, што потврђују светски и домаћи медији, који непрестано пишу о Интернационалном уметничком студију „Радован Трнавац Мића“.
За свој рад Радован Трнавац Мића добио је много престижних награда и значајних признања како код нас, тако и у свету.

 

 

© 2017-2019 Завичајни музеј Хомоља у Жагубици

Search

Free Joomla templates by L.THEME