На левој обали Млаве, у крајњем југоисточном делу Жагубичке котлине низводно од ушћа реке Пераст у Тисницу, налази се врело Мале Тиснице. Надморска висина на којој се ово врело налази износи 580 м. Вода избија из пећинског отвора облика окапине, ширине око 10 м и висине 3 до 5 м. Вода овог врела је бистра и може се користити за пиће. Издашност је колебљива и зависи од атмосферских падавина и отапања снега. Природа у околини овог врела је прелепа и изазива одушевљење код посетилаца. До овог врела се може доћи пешачењем кроз кањон реке Тиснице. Овде има свих погодности за развој излетничког туризма.

Врело Комненске реке спада у групу пећинских врела. Налази се подно јужних обронака Хомољских планина, у близини насеља Крепољин. Ово врело представља завршетак подземног тока реке која понире у оближњој пећини (Погана пећ). Има два пећинска отвора из којих избија вода. Доњи је на висини од 440 мнадморске висине и из њега вода избија током целе године. Горњи отвор је за десетак метара виши и огромних је димензија, а активан је при изузетно високим водама. Водостај врела варира и у зависности је од количине падавина и отапања снега у пролећном периоду. Приликом високог водостаја формира се водопад у народу познатији као „Мијуцића водопад". Вода овог врела формира отоку Комненске реке, која се улива у Крепољинску реку. Има изузетно бистру и чисту воду која се може користити за пиће. Природно окружење врела је изузетно лепо и очарава сваког ко га посети. Саобраћајно је добро повезано са Крепољином јер до њега води макадамски пут. Због своје лепоте, близине пећине и прелепог природног окружења, овде је могуће развијати излетнички туризам.

Врело Лопушња се налази у Рибарској клисури, на десној страни долине Млаве. Избија из истоимене пећине на надморској висини од 220 м. Вода према Млави пада преко дебелих наслага бигра. Издашност врела је променљива, али до сада никад није пресушило. Локација на којој се налази врело и прелепа природа која га окружује могу се искористити за развој излетничког туризма. Међутим, због изградње мини хидроелектрана на Млави, низводније од врела изграђен је макадамски пут који је скоро затрпао само врело и уништио природну лепоту истог. Ово је недопустиво јер је сигурно постојало и другачије решење за изградњу пута којим се допрема материјал за изградњу бране. Тако је врело изгубило смисао и сврху постојања. Али, да се против природе не може говори чињеница да је после мајских поплава прошле године (2014.) велика количина воде покуљала из врела и уништила пут.

Изваричко врело извире из једне мање вртаче, на надморској висини од 275 м. Има облик мањег језера пречника 10 м. Налази се неких 500 м од насеља Изварица, у његовом југоисточном делу. Врело је веома постојано и никад није пресушило. Вода овог врела је бистра, а мути се једино после великих киша или после наглог отапања снега. Стручњаци из биологије тврде да је флора у Изваричком врелу јединствена и ретка.

Суводолско врело, или Суводолица, налази се у самом насељу Суви До, на његовој западној периферији. Врело извире на надморској висини од 295 м. Комплетно врело је каптирано и сада на месту извора се налазе четири чесме. Издашност је колебљива и зависи од атмосферских падавина. Окружују га зелени четинари који овом месту дају посебну драж и лепоту. Локално становништво га доста посећује. Ове године је, по први пут, поред овог врела организована манифестација „Хомољска саксофонијада", у знак сећања на некадашњег становника овог насеља, наиме  Јована Станојевића, зачетника свирања на саксофону у Хомољу. Због свега реченог, локација овог врела је погодна за развој излетничког и манифестационог туризма.

© 2017-2024 Завичајни музеј Хомоља у Жагубици
Трг Јована Шербановића 5 12320 Жагубица

Free Joomla templates by L.THEME