Крупајско врело

Крупајско врело се налази у југоисточном делу Крепољинско-крупајске котлине, испод западног кречњачког одсека Бељанице, у атару насеља Милановац. Oд Жагубице је удаљено око 35 км и поред њега пролази пут који спаја Хомоље са Ресавом. Надморска висина на којој се врело налази износи 230 м.

Воде овог врела великом снагом избијају из пећинског отвора у коју притичу подземним каналима са Бељанице. Представља једно од највећих и најјачих крашких врела у Србији. До 1946. године, врело је избијало из пећинског отвора у виду речног тока, док није неких 40 м низводније саграђена брана. Тако је промењена физиономија врела и оно је добило изглед мањег језера, а преко бране вода отиче у виду водопада. Издашност врела зависи од количине атмосферског талога који се излучи и отапања снега. Од језера, одваја се канал узидан у литици који усмерава воду за потребе некад млина и мини хидроелектране, а данас за потребе рибњака пастрмке. Постанак овог врела условљен је тектонским склопом овог дела Бељанице, флувијалном фазом кроз коју је пролазила река Млава, затим крашким процесима и еволуцијом Крепољинско-крупајског неогеног језера. Вода Крупајског врела је кристално чиста и бистра и може се користити за пиће. Првобитно испитана дубина врела била је 7 м. Ову дубину достигао је Александар Милосављевић Цеца 1995. и 1998. године са групом спелео ронилаца из Београда. Каснијим истраживањима дошло се до дубине од 105 м коју је достигао ронилац Саша Милановић 2007. године. Највећа дубина достигнута је 24. маја 2009. године и она износи 123 м. До ове дубине дошли су рониоци ронилачког клуба „Тритон" из Београда, Мирко Бевења и Бранислав Павловић. Због јаких струја, није се успело отићи у још већу дубину и доћи до дна сифонског канала из ког избија вода. Због тога се може са сигурношћу рећи да је дубина Крупајског врела знатно већа. Крупајско врело са својом зеленом околином представља веома пријатан амбијент за све посетиоце, а као такво представља праву туристичку атракцију у Хомољу. У непосредној близини врела налази се и термални извор који доприноси интересантности овог локалитета. Крупајско врело посећују многобројни домаћи и страни туристи. Због тога треба још више улагати у његово очување и уређење, а самим тим ће се и број посетилаца повећати. Први пут је Крупајско врело стављено под заштиту државе 1979. године као „Природни хидролошки споменик". Споменик природе Крупајско врело установљен је уредбом Владе Републике Србије, 1995. године. Поред туристичког, ово врело има и других потенцијала, а један од њих је изградња водоводне мреже за околна насеља (Сиге, Милановац и Крупаја) за шта постоји пројекат и ускоро би требало да се крене у његову реализацију.

© 2017-2024 Завичајни музеј Хомоља у Жагубици
Трг Јована Шербановића 5 12320 Жагубица

Free Joomla templates by L.THEME