„МИЛЕНА ПОД СУНЦЕМ ХОМОЉА”
(Париз, 1932.)
Кад прође светлост,
успећемо се високим горама.
Пењући се,
тражићемо равнотежу
по највишим врховима света.
Милена Павловић - Барили, захваљујући свом чудесном таленту и изузетном сликарском сензибилитету, заузела је значајно место у европској уметности четврте деценије двадесетог века. Миленино уметничко стваралаштво је синтеза сликарства и поезије.
Милена је рођена у Пожаревцу, 5. новембра 1909. године, као једино дете у браку образоване Пожаревљанке Данице Павловић - Барили и италијанског композитора, музичког критичара и путописца Бруна Барилија. Живот јој је био кратак и необичан, испуњен сањарењем, радом и неспокојем. Миленин живот обојили су родни Пожаревац, Београд, Минхен, Рим, Париз и на крају Њујорк. У Пожаревцу је углавном провела детињство, где је и прве цртачке часове добила од наставаника Јосипа Вучетића. У Београду је уписала Уметничку школу (1922 - 1926), где су јој професори били Бета Вукановић, Љубомир Ивановић и Драги Стојановић, а затим учи код познатих немачких професора Хуга фон Хабермана и Франца фон Штука, на Уметничкој академији у Минхену (1926 - 1928). Почетак Милениног сликарства је везан за академско учење, за људе и природу који су је окруживали, али и за филмске звезде. Упоредо са сликама ради и серију модних креација и илустрација.
Mиленино најзначајније уметничко стваралаштво настало је ван граница Србије. Путовала је широм Европе и обилазила музеје и галерије. Уочи Другог светског рата, августа 1939. године, одлази у Њујорк да би присуствовала Великој изложби надреалиста. Поред рада на чистој уметности, Милена је у САД била ангажована и на комерцијалном дизајну, пре свега као илустратор најугледнијих америчких модних часописа: „Вог”, „Харперс базар”, „Шарм”, „Гламур” и других. Тада ради и дизајн за „Ревлон” козметику и за парфем „Ескејп Мери Данхил”. Сарађује и са композитором Ђан Карлом Менотијем, за чији балет „Себастијан” прави скице костима.
Милена је умрла 6. марта 1945. године у Њујорку. Урна са посмртним остацима пренета је 1947. године у Рим где је похрањена на гробљу „Cimitero acattolico degli stranieri”. Ту су касније сахрањени и њен отац Бруно (1952.) и мајка Даница (1965.). Милена је иза себе оставила значајан уметнички опус, а захваљујући мајци Даници, 24. јуна 1962. године у родној кући у Пожаревцу, отворена је галерија Милене Павловић - Барили.