Susret nužnosti i slobode - Vlada Milinković

U tekstu o izložbi u Kulturnom centru Beograda, na razmeđu 60-tih i 70-tih godina prošlog veka, Jerko Denegri navodi da ona predstavlja jedan sažeti izbor materijala izlaganog u sekciji Kompjuteri i vizuelna istraživanja u okviru međunarodne manifestacije Tendencije 4, održane 1969. godine, u Zagrebu. U istom tekstu nalaze se i sledeći navodi: "U dosadašnjoj praksi upotrebe kompjutera u svrhe plastičnog oblikovanja, najčešće se koristio postupak grafičkog predstavljanja različitih numerički zasnovanih struktura", "rad na kompjuterskoj grafici podrazumeva, kao i u svakoj drugoj umetničkoj operaciji, jedan lični stav pri izboru polaznih plastičkih pretpostavki.


Razlika u odnosu na klasični radni postupak nastupa u drugostepenoj, izvođačkoj fazi koja se prepušta mašini, jer je ona u stanju da tehničku stranu oblikovnog programa izvede sa krajnjom preciznošću", zatim, "Istina, na današnjem stepenu razrade kompjuterska grafika nije, izuzev u nekoliko slučajeva, došla do rešenja koja predstavljaju neke bitno nove plastičke vrednosti, i to, uglavnom iz sledećih razloga: sa jedne strane, same mogućnosti oblikovanja pomoću kompjutera, nisu, još uvek, ni izdaleka sagledane (...), sa druge strane, mnogi autori pogrešno smatraju ovakav način rada samo kao put lakšeg izvođenja već postojećih i
poznatih vizuelnih celina (bilo da se one odnose na različite figuralne prikaze, bilo na optičke strukture" i, pri kraju teksta: "Sigurno je da će problem ove izložbe otvoriti mnoga pitanja i izazvati različite reakcije, od apriornog odbijanja do mogućeg prihvatanja, kao jedne, na svoj način kuriozne ali prolazne novine. Radi se, međutim, o jednom ozbiljnom fenomenu u čijem uzroku nastajanja nema isforsiranih motivacija, o fenomenu koji poseduje svoju logiku u problemskoj evoluciji onih tokova savremene umetnosti koji su, još od futurizma i ranog konstruktivizma,
ispoljavali stav prihvatanja dostignuća tehničke civilizacije, a koga je Abraham Moles tačno nazvao razdobljem simbioze čoveka sa mašinom".Prvi umetnički rezultati kompjuterske grafike ostvareni su na samom početku 60-tih godina XX veka. Posle nekoliko decenija od nastanka, možemo zaključiti da su opaske iz Denegrijevog teksta nesumnjivo potvrđene.
U aktuelnoj umetničkoj praksi, međutim, više nije dominantno grafičko predstavljanje "različitih numerički zasnovanih struktura" kao produkata računarskih programa (algoritama i unetih ili slučajno generisanih parametara). Paradoksalno zvuči da su kompjuteri (u nameni plastičnog oblikovanja) napredovali toliko da umetniku, po njegovoj potrebi, prepuštaju punu kontrolu - tj., oni mogu biti samo još jedno od njegovih uobičajenih sredstava-alatki, poput kistova, olovaka, špahtli, boja... odnosno, ne koriste se (više) samo kao generatori plastičnih formi kojima je umetnik tek puki inicijator. Naravno, u digitalnoj grafici, drugostepena, izvođačka faza (otisak) se prosleđuje mašini, "jer je ona u stanju da tehničku stranu oblikovnog programa izvede sa krajnjom preciznošću"; ove mašine produkuju dugovečne i postojane otiske, muzeološki i kolekcionarski sertifikovane.
Specifičnost kompjuterskih programa u odnosu na ostala umetnikova sredstva i alate, ogleda se u njihovom svojstvu da, umetnicima koji tome teže, "izumevaju oblike povezane skrivenim odnosima" kao posledicu "između planirane koncepcije i slobodnog prihvatanja onoga što će se desiti" (Umberto Eco), odnosno, omoguće "realizaciju onog instinkta igre u kome su romantičari videli mesto susreta i stapanja slobode i nužnosti" (Filiberto Menna).
Zato ne zvuči neobično kada se u reklamnom prospektu za štampu vrhunske digitalne tehnologije pročita: "Epson Digigraphie® daje ponosno mesto mašti i kreativnosti", zatim: "ja sam autor, kompozitor i interpretator"... "Epson je izabrao paletu umetničkih papira kako bi umetnik imao na raspolaganju širok izbor materijala: gladak umetnički papir, ultragladak ili papir sa teksturom, a tu su i akvarel i somotski papir, slikarsko platno itd".
Uz pomoć računara i plotera, sa svom slobodom upotrebe, evo već više od deset godina, u potrazi za sintezom rasutih energija (društvenih, emotivnih, mentalnih...) - po svom instinktu, "igram se" potrage za jednom drugačijom sintezom - likovnom sintezom - po svojstvima bliskih, a rasutih prirodnih elemenata, prezentovanom bilo očigledno (formalno-likovno-estetski), bilo metafizički - jer njome
tragam za "mestom susreta nužnosti i SLOBODE"!

© 2017-2021 Завичајни музеј Хомоља у Жагубици
Трг Јована Шербановића 5 12320 Жагубица

Free Joomla templates by L.THEME