СУСРЕТ НУЖНОСТИ И СЛОБОДЕ

У тексту о изложби у Културном центру Београда, на размеђу 60-тих и 70-тих година прошлог века, Јерко Денегри наводи да она представља један сажети избор материјала излаганог у секцији Компјутери и визуелна истраживања у оквиру међународне манифестације Тенденције 4, одржане 1969. године, у Загребу. У истом тексту налазе се и следећи наводи: "У досадашњој пракси употребе компјутера у сврхе пластичног   обликовања,   најчешће   се   користио   поступак   графичког   представљања   различитих нумерички заснованих структура", "рад на компјутерској графици подразумева, као и у свакој другој уметничкој операцији, један лични став при избору полазних пластичких претпоставки.

Разлика у  односу на класични радни  поступак наступа у другостепеној, извођачкој фази која се препушта машини, јер је она у стању да техничку страну обликовног програма изведе са крајњом прецизношћу", затим, "Истина, на данашњем степену разраде компјутерска графика није, изузев у неколико случајева, дошла до решења која представљају неке битно нове пластичке вредности, и то, углавном из следећих разлога: са једне стране, саме могућности обликовања   помоћу   компјутера,   нису,   још   увек,   ни   издалека сагледане  (...),  са  друге  стране,  многи  аутори  погрешно  сматрају овакав начин рада само као пут лакшег извођења већ постојећих и познатих визуелних целина (било да се оне односе на различите фигуралне приказе, било на оптичке структуре" и,   при крају текста: "Сигурно је да ће проблем ове изложбе  отворити многа питања и изазвати различите реакције, од априорног одбијања до могућег прихватања, као једне, на свој начин куриозне  али  пролазне  новине.  Ради  се,  међутим,  о  једном  озбиљном  феномену  у  чијем  узроку настајања  нема  исфорсираних  мотивација,  о  феномену  који  поседује  своју  логику  у  проблемској еволуцији  оних  токова  савремене  уметности  који  су,  још  од  футуризма  и  раног  конструктивизма, испољавали став прихватања достигнућа техничке цивилизације, а кога је Abraham Moles тачно назвао раздобљем симбиозе човека са машином".

Први уметнички резултати компјутерске графике остварени су на самом почетку 60-тих година XX века. После неколико деценија од настанка, можемо закључити да су опаске из Денегријевог текста несумњиво потврђене.У актуелној уметничкој пракси, међутим, више није доминантно графичко представљање "различитих нумерички  заснованих  структура"  као  продуката  рачунарских  програма  (алгоритама  и  унетих  или случајно генерисаних параметара). Парадоксално звучи да су компјутери (у намени пластичног обликовања) напредовали толико да уметнику, по његовој потреби, препуштају пуну контролу - тј., они могу бити само још једно од његових уобичајених средстава-алатки, попут кистова, оловака, шпахтли, боја... односно, не користе се (више) само као генератори пластичних форми којима је уметник тек пуки иницијатор.  Наравно,  у  дигиталној  графици,  другостепена,  извођачка  фаза  (отисак)  се  прослеђује машини, "јер је она у стању да техничку страну обликовног програма изведе са крајњом прецизношћу"; ове машине продукују дуговечне и постојане отиске,  музеолошки и колекционарски сертификоване.

 

Специфичност компјутерских програма  у односу на остала уметникова средства и алате, огледа се у њиховом својству да, уметницима који томе теже, "изумевају облике повезане скривеним односима" као последицу "између планиране концепције и слободног прихватања онога што ће се десити" (Umberto Eco), односно,  омогуће "реализацију оног инстинкта игре у коме су романтичари видели место сусрета и стапања слободе и нужности" (Filiberto Menna).

Зато не звучи необично када се у рекламном проспекту за штампу врхунске дигиталне технологије прочита:  "Epson  Digigraphie®  даје  поносно  место  машти  и  креативности",  затим:  "ја  сам  аутор, композитор и интерпретатор"... "Epson је изабрао палету уметничких папира како би уметник имао на располагању широк избор материјала: гладак уметнички папир, ултрагладак или папир са текстуром, а ту су и акварел и сомотски папир, сликарско платно итд".

Уз помоћ рачунара и плотера, са свом слободом употребе, ево већ више од десет година, у потрази за синтезом расутих енергија (друштвених, емотивних, менталних...) - по свом инстинкту, "играм се" потраге за једном другачијом синтезом - ликовном синтезом - по својствима блиских, а расутих природних елемената, презентованом било очигледно (формално-ликовно-естетски), било метафизички - јер њоме

трагам за "местом сусрета нужности и СЛОБОДЕ"!

© 2017-2021 Завичајни музеј Хомоља у Жагубици
Трг Јована Шербановића 5 12320 Жагубица

Free Joomla templates by L.THEME