Манастир Горњак, смештен на улазу у Горњачку клисуру, задужбина је кнеза Лазара из 1378. године. Кнез Лазар је манастир дао монаху Григорију Синаити на управу. Манастирски комплекс чине црква посвећена Ваведењу Пресвете Богородице и испосница Григорија Синаите у стени. Црква је сажете триконхоналне основе, а спољна припрата и звоник су подигнути у 19. веку. Североисточно од цркве је Григоријева испосница са малом црквом посвећеном Светом Николи. После освајања комплетне српске територије од стране Турака 1459. године, манастир је доживео велика разарања. Тек након Пожаревачког мира 1718. године, манастир је обновљен, али је убрзо доживео поновна разарања од стране Турака 1788. године, да би након више од 50 година, тачније 1845. године, поново био обновљен. Најтеже разарање манастир Горњак је доживео за време Другог светског рата, када је од стране немачког окупатора спаљен. Тада су уништене многобројне драгоцености које су се у манастиру налазиле. Неке од њих су повеља кнеза Лазара, барјак цара Душана и друго. По ослобођењу Србије од окупатора, манастир је обновљен и дозидан. Данашњи манастир Горњак само делимично подсећа на стару манастирску цркву, осим што лежи на старим темељима. Посебна вредност овог манастира је живописност унутрашњих страна зидова са ремек делима дуборезачке вештине и фреске из 17. и 18. века, по којима је један од ретких у Србији. У склопу овог вредног културно - историјског споменика Хомоља налази се и савремено уређен конак за смештај гостију. Традиционално се сваке године, крајем јула месеца, у порти манастира Горњак одржава манифестације „Ноћ у Горњаку", у знак сећања на нашег познатог сликара и песника Ђуру Јакшића, који је редовно посећивао манастир. Околину манастира представља живописна природа и благодети реке Млаве.
